Turski pevač ili kosovski pevač je malo poznata rasa kokošaka koja je rasprostranjena na Kosovu i Metohiji, kao i u nekim mestima Sandžaka. Pretpostavlja se da je to autohtona rasa, doneta iz Turske prilikom okupacije Balkana. Neki putopisci su je 1936. godine u stranim glasilima nazvali Gnjilanski muzikale. Neki stručnjaci čak tvrde da prema eksterijeru ovoj rasi jako liči retka rasa pod imenom Holandski brabant. Moglo se pročitati da je i Nemci svojataju kao svoju rasu pod imenom Bošnjak (podatak iz 1990. godine), odakle se dovodi u vezu sa istim nazivom u nekim mestima oko Peći na Kosovu gde je isto tako zovu i poznata je kao odličan pevač. Bilo koje ime da se uzme u obzir pretpostavka je da se radi o istoj rasi koja se pojavljuje u tri varijante.

Prva varijanta turskog/kosovskog pevača ogleda se u izgledu glave po čemu se jedino razlikuju. Glava je krupna, sa jakim kljunom, orlovske oči su crnih do svetlih pigmenata u zavisnosti od boje perja, noge su jake i gole od braon do crne boje, dugačke, držanje tela i glave je visoko, perje dobro priljubljeno, rep je uspravan sa nekoliko sabljastih pera. Kresta se sastoji od dela gromuljastog izraštaja iznad nozdrva iz koga se formiraju dva izraštaja crvena u vidu kozjih rogova. Od ove ovakve kreste na glavi i potiljku je formirana velika ćuba-kićanka koja je oborena niz vrat. Podbradnjaci su veliki i žarko crveni, a podušnjaci goli, crveni i veliki, često puta belo poprskani. Ostalo perje na vratu je normalno kao kod drugih rasa.

Druga varijanta je slična prvoj u pogledu kljuna, kreste, očiju, podbradnjaka i podušnjaka. Jedina razlika je u izgledu i položaju pernate ćube-kićanke, koja je za razliku od prethodne-viseće kod ove varijante potpuno uspravna i stoji kao raširena lepeza visine i do 8 centimetara, sa krajevima pera oborenim na jednu ili drugu stranu, a u boji ostalog perja koja je dominantna na telu.

Treća varijanta je nastala nekontrolisanim ukrštanjem prve i druge varijante sa domaćom kokoškom na ispustima. Javlja se u više boja. Najčešća je potpuno crna sa svetlim ili crnim očnim rožnjačama. Razlika ove varijante u odnosu na prve dve je u izgledu kreste. Kod nje je kresta krupna, testerasto formirana sa nekim deformacijama, a naročito pri kraju kreste koja se uvek završava sa dva ili više nesimetričnih rogova. Ćuba je velika i visi na vratu kao kod prve varijante.

Turski/kosovski pevač svojim specifičnim karakteristikama skreće na sebe pažnju odgajivača. To je rasa koja daje najveći procenat dobrih pevača na posmatranom uzorku, čak do 90 odsto, što nijedna druga rasa ne može. Petlovi turskog/kosovskog pevača pevaju melodično i dugačko. Dužina jednog pevanja kreće se oko deset sekundi, a ima primeraka kod kojih je dužina jednog pevanja i do 15 sekundi. Pesma je dugačka i najčešće slabijeg tonaliteta, mada ima i onih koji daju jak, dubok i zvučan glas da se morate zapitati da li je moguće da tako malo stvorenje može da proizvede takav zvuk. Mišljenja na tu temu su različita. Neki ove sposobnosti pripisuju većem kapacitetu pluća, a drugi su skloni da veruju da je sposobnost turskog/kosovskog pevača da peva melodično i dugačko proizašla upravo iz njegovog živahnog, nemirnog i ratobornog temperamenta.

Ova rasa spada u slabije nosilje. Prosečna nosivost ne prelazi 160 jaja godišnje, bele boje i težine 55 do 60 grama. Koke se često raskvocavaju, dobro leže na jajima i dobro vode piliće. Turski/kosovski pevač pripada ranostasnim linijama i rano operjava. Petlovi počnu pevati u 6 ili 7 mesecu, a koke pronesu u 8 mesecu. Dobro koriste hranu. Petlovi dostižu težinu i do četiri kilograma, a koke oko tri kilograma.

Mnogo više znamo o poreklu nekih inostranih rasa kokošaka nego o poreklu naših tako reći aotohtonih rasa kao što bi mogao da bude ''turski pevač''. On čak ni tačan naziv nema kod nas. U nekim krajevima ga nazivaju ''grk'' u drugim ''arbanas ili bosanac'' u novije vreme je dobio novi naziv postao je ''kosovski pevač''. Najrasprostraniji naziv je '' turski pevač '', a da turci za tu rasu niti znaju niti su čuli za njega što je i zvanično potvđeno. Oni imaju svog pevača koga zovu ''denizli'.' Zajedničko im je samo to što imaju veveričast rep i dugu pesmu, a drugih sličnosti nemaju.

Nigde nema nikakvih pisanih podataka o nastanku ove rase. Čak ni čuveni putopisac Alija Ćelebija ih ne spominje, iako daje tačne podatke o svakom mestu gde je prošao. Zna se koliko naselje ima stanovnika, ulica, kuća, vojnika, ovaca, volova, ali kokoške nigde ne spominje, iako bi pesma tih petlova morala da mu skrene pažnju. Verovatno živinarstvo u to vreme još nije bilo deo stočarstva. Pretpostavlja se da su došli sa najezdom Turaka u Srbiju posle Kosovskog boja. A možda ih je i vojska donela sa nekog kraja tadašnje imperije. Turci su otišli, a pevači su ostali. Na Kosovu ih još gaje šiptari. Kod nas nisu nešto rasprostranjeni mada se Nemci ponose time što u njihovom ''brdskom pevaču'' teče krv bosanskog pevača, koja je umešana zato da bi se popravila dužina pesme.

Srpsko podneblje je dobilo na poklon jednu rasu kokošaka. Savez odgajivača sitnih životinja samo mora da napravi tačan opis te rase, što bi fond domaćih rasa obogatilo za jednu vrlo interesantnu rasu kojoj u svetu nema slične. Njihova ćuba je edinstvena, jer nijedna priznata rasa u svetu nema razbarušenu stojeću ćubu. Ne može se naći kresta slična tom našem turskom pevaču. A tek malom roščiću koji raste iz nozdrve i koji je još deo kreste, nema sličnog u svetu.

Gajim uglavnom dve vrste kokošaka italijanke i turskog pevača. U mom malom inkubatoru se legu istovremeno i jedna i druga rasa. Istovremeno rastu pod istim uslovima. Godinama primećujem da koke turskog pevača za 2-3 nedelje ranije počinju da nose od italijanki koje su čuvene nosilje. Godišnje imam oko 10 komada koka turskog pevača 3-4 koke se raskvocaju, a one onda zaostaju u nošenje jaja. Višegodišnje su nosilje, a sa više godina i veličina jajeta se povećava. Imam jednu koku koja sad ima 7 godina, a još uvek redovno nosi.

U novije vreme selekcija se vrši po spoljašnjem izgledu, što smatram potpuno pogrešnim. To je ipak rasa kojoj je glavna osobina duga pesma, a baš zato mora da se vodi računa prvo o pesmi kao o rasnoj karakteristici, pa tek ako to zadovoljava onda o spoljnom izgledu. To me podseća na jedan događaj. Na jednoj izložbi pre nekoliko godina, na novosadskom sajmu, stajao sam pred kavezima sa turskim pevačima i čekao da se neki strani petao oglasi da bi čuo koji su bolji moji ili tuđi. Kad naiđu tri posmatrača, jedan onako radosno progovori kao da je video starog poznanika ''vidi grka''. Drugi ga opominje da to nije grk, pa pogleda na kartonu koji je visio na kavezu i kaže ''nije to grk nego je to kosovski pevač''. Tako su hteli u to vreme da tu rasu prekrste. Na to će onaj prvi sa južnim akcentom ''ma nemoj meni reći, ovi se gaje u našoj porodici od pamtiveka, ja sam jedini koji je prekinuo tu tradiciju. Deda je pričao kako je njegov otac odabrao petlove za priplod. Bio je po zanimanju trgovac, pa kad je u podne došao na ručak, a neki petao slučajno zapevao, otac je izvadio iz džepa sat i gledao u sekundaru, pa kada mu se svideo samo je prozborio ''taj ostaje''. Nije ga ni video. Bilo me je sramota da se umešam u razgovor, jer ipak nije pristojno prisluškivati. Posle mi je bilo žao. Valjda sam mogao nešto naučiti. Nema mnogo država koji bi mogli da se hvale da imaju svoju rasu pevača. To je još jedan razlog da ga ''usvojimo ''.

Često sam slušao od odgajivača sa Kosova da ima raznih tipova kao ''kosovsko-mitrovački tip'', pa ''drenički tip'' itd., a u to sam se i sam uverio. Od jednog para crnih roditelja koji su srednje veličine dobijao sam zlatno prepeličastih, a ti su po telu veći (nešto iznad 3 kg). Crveni su manji do 2.5 kg. To je samo dokaz da ta rasa nije gajena planski po boji nego samo po dužini pesme. Pretpostavljam u nekom mestu se pojavio neki petao koji je dugo pevao. Ti koji su se trudili da imaju dobre pevače od tog petla su nosili jaja za nasad za osveženje krvi. Moju pretpostavku samo potvrđuje ona zgoda koju sam čuo na izložbi. Birani su se oni najbolji pevači za priplod i za osveženje krvi iz drugog mesta opet ne obraćajući pažnju na boju ili tip. Boja još nije uniformisana do dan danas. To je zadatak za buduće odgajivače, da očiste boje.

Ako je ta rasa stvarno došla sa turskom najezdom, a bez nekog planskog odgoja zadržala svoja rasna obeležja do dan danas, to samo znači da imamo posla sa genetski vrlo jakom rasom. Pošto već dugo godina gajim tu rasu i to tako da vidim kakvi su im bili preci. Posle sedam godina gajio sam ih samo u crnoj boji, jer polazni materijal mi je bio takav, ispao je jedan zlatovrati petao, a onda su boje počele da naviru. Do sada imam zlatnu prepeličastu boju, zlatno-smeđu boju, a treća koja je retka u kokošijem svetu, a pripada i po boji i crtežu tigrastoj boji. Ova boja kod nas još i nema naziv, na crnoj osnovi sa zelenim sjajem pojavljaju se zlatne šare na neodređenim mestima tela sa tim što je jedna polovina pera zlatne, a druga je crne boje. Nazovimo tu novu boju ''zlatna tigrasta'' spajajući i zlatnu i tigrastu. Kod nas zaista mali broj odgajivači gaje tu lepu i zanimljivu rasu samo u crnoj boji, pa čak tvrde da im je to i jedina, a retko priznaju da ima i belih primeraka. To je prava šteta za ove lepotane. Pokazuju se i kao vrlo izdržljivi i vatreni borci. Ja bi ih im dao ime ''balkanski pevač''. I tako ga prikazao svetu.

tekst: Sili Ferenc - odgajivač i sudija za živinu
prilog Zorana iz Zrenjanina

Pozdrav svima od mene Baki
Ovo je prvi put sto ucestvujem na vasem forumu i necu odmah sa polemike. To sto ste vi Gorane opisili do negde je tacno ali ne slazemo se nikako o tvome opisu i porijeklo Kososvskog pevaca. Mogu ih ti nabrojati na prste uzgajivaca cistokrvnih Kosovskog pjevaca u srbiju. Ove slike sto si postovao nisu cistokrvni Kos.pevaca, koka nikako nije od te pasmine. Zacudi me ta tvoja istorija da ko i na Kosovu ih još gaje šiptari daj prijatelju ne pisi gluparije de to ljudi ne smeju jer svaka kuca po selima uzgaje tu vrstu nase vrdne Kosovsku pasminu a po gradoviima vec su poceli prve izlozbe Kosovskog pjevaca. A pjevanje od 10 pa do 15 sek to nije nikako Kosovski pevac jarane mojjjjjjjjj.
Duzina pesme Kosovskog pevaca je preko 40 sek a dostigao je rekord na 68 sek i to za tvoju informaciju Darkove pjevaci iz Nisa ako ga znas ili si cuo mozda za njega.
ok posto je prvi put necu da te napadam al gledaj sta pises jer i ako si mozda iskusan ili dugogodsnji uzgajivac nemas pravo da pises nesto sto nije istina ili predpostavka. Ako nesto vise ti interesuke za ovu pasminu posjeti
www.svijet-ljubimaca.com i tu imas dosta objasnjenje za ovu pasminu.
sada cu postovatni original ili cistoekrvni Kosovskog pjevaca i molim vas gledajte razliku od ove dve slike sto je nam predstavio ko Kosovski pevac.

http://www.youtube.com/watch?v=pzhT_9v8Afo&feature=related

Pa u pravo si ti jer to sto si hteo pisati nije za Kosovskog Pevaca, vec na nekom drugoj rasi pojma nemamo kako se to zove al alal ti vera dao si dobar naziv Turski Pevac. A za nasu rasu ili pasminu Kosovskog Pevaca najmanje ti imas pravo da pises i da das ko neke opise te pasmine jer uopste nemas poima.

Vi možete da ocenjujete i vrapce na granama i to je vaša lična stvar. Tema je Turski pevač i to je priznata i poznata rasa živine u Evropskim standardima i samo se ona ocenjuje.

Ako je tema Turski pevac onda molio bih moderatore da sklone (kosovski) jer su dve razlicite rase. A gore navedeno postovi nisu dobro precizirani za koju vrstu je rec i promijesani su sa poreklo Kos.pevaca, a ako su postovane ili imao misljenje za porijeklo Kosovskog pevaca onda slobodno autoru kazem da nisu tacne i zato sam reagovao na to ali nista licno sa goranom nemam niti se uopste znamo al sam je poceo da vredja nekako indirektno, ko da je on neki filozof ili bolje receno neki znanac. Ne slazem se sa babushi sto se tako izrazao na javni forum jer to nigde nas ne vodi. Pozdrav BAKI.